Javni dnevnik jedne pekarke

Dobro večer, izvolite 😁

19.10.2017.

Prokleta je pekara i kifla što sja..

Spava mi se. Danas sam se baš naspavala, ali izgleda da nije dovoljno.
Danas sam izašla s jednim momkom s kojim dugo već tipkam. Kad pišemo nekakav je pesimističan i nema nekih tema kontam haj možda je uživo drugačiji. A-a. Beknut ne zna. A bar ja sa svakim mogu da se raspričam. S njim jedva. Džaba mu i što je zgodan i što je sladak i ima lijepe oči i osmijeh. Sve mu džaba kad ne zna beknut.
Večeras idem u Zadar. Danas sam se živa polomila tražeći šta ću obući. Prošle godine sam bila top topova i za godinu dana uspjela sam se udebljati 10kg. Jebala me pekara. Kako da odoliš vrućoj buhtli s eurokremom, vrućim kroasanima, zeljanici. Još ti sve džaba. Ma daaaaj. A oni su baš sad morali da se uzmu? Odgodite svadbu da mi je da smršam. Toliko sam bila ljuta na sebe večeras. Šta god obučem bljak. Bilo još nekih žena u kabini i gledaju one onu jednu haljinu što sam probala - Pa lijepa ti je, kupi je. Super ti stoji.. Seriously? Ona je meni divna s leđa, znači dupe, leđa fenomenalno, ali zato stomak Pa jebo majku jesi baš morala da pojedeš tolike kifle? I kupim neku najobičniju crnu, šljokičastu majicu, posudit ću cimerkine široke pantale, obut ću štikle i vozdra. Oni svi jedva čekaju da ja dođem, a ja idem ko da me neko goni. But okay. Proći će. Od 1.11. startam s teretanom i grupnim vježbama. Prvi novembar je srijeda. Srijeda je novi ponedjeljak.

18.10.2017.

C'est quoi cet article ?

Bojite li se vi zubara odnosno odlaska zubaru? Ja se nikad nisam bojala, uvijek sam išla ono.. Moram-idem. Ali kad vidiš onu bušilicu, kad je čuješ, kad osjetiš onaj smrad. Više mi dođe muka nego što se bojim.
Anyway, još jedna noć u pekari. Današnji dan nije bio tako loš. Malo spavanja, faks, malo shoppinga, malo više spavanja. Sve u svemu dobro je.
Žao mi je cimerke. Cura je tek došla, ne zna još ni grad ni ljude, a ja samo spavam i radim. Jutros sam ustala ranije pa smo izašle na kafu. Čisto da je malo zabavim. Al' popodne, došla je poslije predavanja, ja spavam ko top. Ona je ta 4h bila mirna ko buba. Nisam ništa čula i hvala joj na tome, baš mi je trebalo da se naspavam, a opet žao mi nje. I ustanem ja oko pola devet i jedva da smo stigle kafu popiti i malo popričati ja moram na posao. Vidi se da joj je dosadno ovdje. Šta da radim? Super je cura i bilo bi mi žao da odmah ode. Hej pekaro...

14.10.2017.

Seka Aleksić u MyFaceu

Bole me oči. Ne spava mi se toliko koliko me bole oči. Već treću noć radim i baš mi je dosadilo. Nekad sam voljela da radim ovdje, sad jedva čekam 6h da pobjegnem. Od augusta, gazde rade navečer umjesto radnika. Eto nema se para za plate. Opraše na ruke ljudi.
I zvanično sam dobila cimerku. Primljena je, doselit će u nedjelju. Bila sam baš uzbuđena, dosadilo mi ne da živim sama. Ali sad već ne znam. Na šta će to da liči? Hoćemo li se moći uskladiti ili ćemo na kraju prekinuti prijateljstvo koje traje već 5 godina..
Odoh kući za 5h i 20min. Tata slavi 76. rođendan. I idem jer znam da me poželio. Rekao je to prošli put. A ja odem kući pa odem s društvom svaki put. Kući malo odspavam i popijem koju kafu. Ovaj put idem da budem s njima. S tatom. Nekad sam ga se bojala, znala jači je od mene, koske će mi polimiti ako nešto pokvarim ili uradim kako ne treba.. Sad sam ja jača od njega, a bojim se više nego tada. Ne pokazujem ja to ništa, ali on se sada za svaku važnu odluku obraća meni, kao da se sad on uzda u mene.. A ja nisam spremna. Ne mogu. Ne znam. Brata nemam, kad tate ne bude sve ostaje na meni. I toga se toliko plašim. A prokleti brojevi samo idu gore..

13.10.2017.

Ubit ću nekog.

I sad sam baš nešto ljuta, gazda me naljutio momački. Dođe mi da dam otkaz i odem u tri lijepe. Kuda? Sjedi, poklopi se. Drugog posla za te nema. Listam neki dan oglase, kaže hotel-recepcija noćna smjena isključivo muškarci. Ok. Sjedi pekarko i šuti.
Iduće sedmice idem u Zadar na rođakovi svadbu. Haj da sam ja s njim nešto bliska nego jok. Al eto idem jer mi je tad kad su me pozvali to izgledalo super. Sad kad sam se udebljala i kad ne mogu haljinu da nađem i kad znam da ću bukvalno otići na svadbu i ujutro se vratiti, ne ide mi se sekunde jedne. Ali idem. I dođe mi da ne idem, al' pobogu, naljutit će se rodbina. I opet saburam, opet umorna, opet smorena, sama.. Saburam.

12.10.2017.

Domaći nanin prvi kilometar

A tek što su ove noćne smjene opasne za bivše ljubavnike.. Nedostaje mi Nermin često. Ja sam raskinula i svjesna sam da i kad bi se pomirili to ne bi bilo to. On komunjara teška, ja muslimanka. Meni moja vjera bitna, njemu Tito. I od toga nastaju mnogi konflikti i stvari preko kojih se ne može prijeći. I znam to, ali opet me ponekad zagrebe neko sjećanje, nešto. A za nova poznanstva stvarno nemam vremena.
Tipkam s jednim momkom dugo i kažem mu kako previše radi i kako nikad nema vremena. On kaže hajmo sutra na kafu, ja ne mogu. Ponedjeljak, ja ne mogu. Ustvari sam ja ta koja nema vremena iako bi htjela. A hoću da nađem nekog svog, samo svog. Ali kad? I tako.. Saburam. Saburam.
Drugi se grle, ljube, žene, udaju, rađaju djecu, a ja gledam i lajkam. I nisam ljubomorna, mnogo mi je drago zbog tih ljudi. Ali isto tako želim i ja sve to. Ali nemam kad i nemam s kim.. Hej živote, olizani poklopcu od eurokrema.

12.10.2017.

Nestaje mi pičibenzina.

Panta rei-svaki dan po deset puta si kažem.. Ne mogu više. Umorna sam što od posla i nedostatka sna, što od života. Kako to smiješno zvuči kad to kaže djevojka od 23 godine. Umorna od života. Radim od početka studija i gubim godine i gubim živce. I idem glavom kroz zid. I ne može dalje. I sve me boli, umorna sam. Povrijeđena sam. Navikla sam da uspijevam u svemu čega se dohvatim. Nikad nisam ni pomislila da ću pasti na ovako niske grane. Imam osjećaj da će me jedan dan samo srce opalit i nema dalje. Ali stvarno. Toliko se znam tresti, i muti mi se pred očima, srce udara ko ludo.. Ali raditi moraš, završiti fakultet moraš.. A po koju cijenu niko ne pita. Svi mi se dive kako ja to sve uspijevam, majka ponosna dijete joj radi i studira, a ja bi se najradije s mosta bacila da me Boga nije strah. Niko nije svjestan da sam poživjela sve ove godine samo zato što ne želim uzeti ono što nije moje. Bog mi je dao život, On neka ga i uzme. I panta rei i proći će i loše i dobro. Proći će. Panta rei. Panta rei.

09.10.2017.

Kako da razdvojim pasuse 😕

Muči me kiselina, jel moguće da je od čaja? Kako god me poškaklji ja tako zalijem. Valjda ne činim gore time?
Moram da razvalim ovu vitrinu večeras. Generalka. A tako mi se ne da.. Al odradit ću. Moram.
Razmišljam o svemu šta trebam sutra da odradim, tj. danas. Spavanje, kupanje, knjižara, faks, banka, zubar.. I još nešto ne mogu se sjetiti šta. Sreća ne radim sutra.
Opet sam instalirala Tinder. Da ubijem vrijeme u ovim noćnim smjenama, a ako šta naleti super. Prošle godine sam izašla s dvojicom s Tindera. Više se nismo vidjeli. Ali šta ljudi uostalom i očekuju od takvih aplikacija? Da li svi samo ubijaju vrijeme ili se potajno nadaju da je tu zalutao onaj neko, onaj neko već rezerviran samo za njih? Možda.. Hah, malo morgen. Vjerujem da ću ga deinstalirati hladno čim naletim na neku aplikaciju mozgalicu ili nešto za uređivanje slika. Tinder what?

09.10.2017.

Da mi je da budem Trnoružica

Al neko zavrne ovaj plin, alal mu vera. Oba mi oka ispadoše dok ga odvrnem. Prije par dana sam napisala da neću više piti kafu, ali jbg. Niko se od laži udavio nije. Večeras samo kolegi i gazdi kuham kafu, sebi sam u termoski donijela zeleni čaj. Kontam ima i on nakvog kofeina u sebi pa valjda ću pregurati noć. U ova dva dana dok su future cimerka i mater joj bile kod mene, popila sam kafe na tone. A ne spavam, ne jedem, samo kafa=tresem se ko Jermenija.. Večeras donijela ovaj zeleni, hoću da povratim. Baš mi je muka. Imam osjećaj da radim na 5% baterije zadnjih 10ak dana. Sinoć mi je srce tako lupalo da sam mislila da ću crknut. Sutra ću da se naspavam (lažem si svaki dan).

08.10.2017.

Zovem se..

Nailazio bi često ovuda jedan stariji čovjek na biciklu. I jedne noći dođe on i raspriča se sa mnom. I skontam ja kroz priču da je musliman. I sve ok. Kaže na kraju svoje ime i ja kažem svoje. Njegova reakcija na moje ime bila je:"Pa to nije muslimansko ime." Ja potvrdim da nije. On sav šokiran ode iz radnje.. Moje ime nije muslimansko istina, ali ja jesam muslimanka. Ali kakve to veze ima sad? Znači legla sam ti kao osoba, navracas često čisto da popričaš sa mnom i kad saznaš kako se zovem više se ne pojaviš. Ljudi stvarno dijele poznanike i prijatelje po imenima? Gdje ja živim?

08.10.2017.

Krevet 😍

Mrtva sam umorna. Spava mi se. Ova prijateljica što treba da živi sa mnom od sljedećeg mjeseca došla je s mamom u Sarajevo i one spavaju dok ja radim. Ja po danu odspavam par sati, ali daleko od onog broja koji mi je dovoljan da normalno odradim noćnu smjenu. Idu sutra u 1 i jedva čekam da se naspavam. Super su one, ali čovječe što niste došle kad ne radim? Nisu me ni pitale kad radim kad ne, kao neće one meni smetati. One mene i puste da spavam, šute, žive se ne čuju, ali kako fa zaspim kad znam da su tu i da im je dosadno jer moraju da šute. Umorna sam. Mnogo. Kud njena mama puši, cijelu kuću mi je usmrdila. Kad su došle kažu kako je lijepo kuća mirisala.. Sad se disat ne može. Bože daj da preživim još ovih 10 sati..


Stariji postovi

<< 10/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031