Javni dnevnik jedne pekarke

Dobro večer, izvolite 😁


10.12.2017.

. . .

08.12.2017.

Dolazi cirkus 😊


Balašević će održati koncert u Sarajevu 17.2.2018.

Prva misao koja mi prođe kroz glavu - da javim Nerminu da idemo. I puff. Sjetim se. Nije moj.
Druga misao - šta ako dođe na koncert s novom djevojkom? Šta ako dođe s novom djevojkom i ja ih vidim? A ne znam da li ima djevojku.
Treća misao - da ga ipak pozovem? Možda bi išao? Na kraju krajeva, Balašević nas je i spojio. Ali ne vredi, kasno je.. Nikad nije ni bio "koncert tip". A i zašto bi pristao ako se već godinu dana nije javio?
Dakle, idem za sada sama. Ako neko želi da mi se pridruži bujrum. 😊

06.12.2017.

Havana unana

Polomila sam se jutros u teretani. Umalo povratila nisam. Pukoše leđa. Došla kući ne mogu da se sagnem. Žena koja čisti bila malo sa mnom u wc-u dok sam dolazila sebi. Kaže i njoj se tako smuči kad nešto radi bla bla, ona nešto pojede i bude dobro. Kažem ja da ću i ja nešto da pojedem, a ona će meni da bolje ne jedem, da izdržim i smršam malo. Okay. Thank you. Odoh da se bacim s mosta. -.-
Većinu dana sam prespavala. Sad dok grah tamo krčka da napišem šta. Izašle smo večeras cimerka i ja. Nismo, ne pamtim. Ja ili sam u pekari ili na faksu ili u teretani. Večeras nisam nigdje i super mi je. Obje imamo ispit u četvrtak, ali eto popustila je i izašla. Otišle smo na kafu na mjesto koje je bilo skroz prazno, utorak navečer u 10h, ko još tad ide bilo gdje? Toliko smo se ismijale, baš mi je prijalo. Spremamo se kući i kontam šta ćemo nas dvije na kafi, živimo zajedno, šta ćemo pričati. Ne volim da buljim u telefon dok negdje sjedim. Ali smo se toliko zezale i smijale da mi je ta bezveze kafa popravila dan. :D
Godina dana od Nermina je prošla i razmišjam zašto me to još drži? Znam da me nije volio, mislim da sam bila tu eto onako, da ubije vrijeme. Možda sam mu se sviđala fizički, ali psihički naah. I kaže da on mene nikada ne bi ostavio, a opet nikad se poslije tog prekida nije javio. I sve je jasno kao dan, a opet me zaboli poneka pjesma i sjećanje na njega. Sreća imam puno obaveza pa nemam kad da razmišljam toliko o tome.
Spava mi se. Grahu će trebati još nekih pola sata minimalno. Upalila sam seriju Samac u braku po 36763 put. Chill.

05.12.2017.

Burek, pita, zeljanica..

Pada snijeg. Opet. Poledile mi stepenice do kuće, ne možeš se mimoići s narodom. Tj, ja ne mogu jer me ima, masala i plus ona debela jakna. Danas se mimoilazim sa ženom i kontam ako me gurne ode ti pekarko u pm u onaj snijeg, a snijega sa strane metar dubine jarane, ko zna kakva drača vreba. Dakle, usrala se. Sreća nisam zagrlila draču. Hodam ko po jajima. U teretanu ću poslije posla, a ovo pada li pada, nemam kišobran. Zabrinuta sam.
Sinoć sam prije posla bila na pilatesu. Raznijela me ženska! Sva je ona nježna, sve to polako.. Al jbte. I odmah poslije toga sam zumbala i bilo mi je super. Zumba je super tek kad naučiš koreografije. Ono, možeš da se zadaš. Danas sam bila sva u goloj vodi and it felt so good. Za dva sata ću sama da radim s kettlebellom. Hoću da se dovedem u red.
Ispit koji sam imala u ponedjeljak sam položila. Dobila sam 8.5 i toliko sam se razočarala. Očekivala sam minimalno 10 but okay. Spremam sad jedan za četvrtak između mušterija. Sreća snijeg pada pa ljudi ne hodaju tako da mogu da učim u cugu. Woohoo. Štrebi-nisam. Al fakat moram da učim ako želim da napustim ovu pekaru. Uglavnom, prešla sam što sam planirala za večeras.
Alergija mi se pojačala. Taman se smiri i onda opet. Bole me prsti. Išla sa doktorici u petak. Ja joj pričam kako mi je ona meni sve klima glavom i govori mhmmm. Ma mrš! Al eto dala mi je neku kremicu i od danas ću da je koristim da preživim do maja. A sad. Radnja me čeka. 😔

04.12.2017.

Samo ovu noć da izguram, sutra ću već naći novi izgovor..

Nisam navikla na snijeg, mislim da nikad ni neću. Kod nas padne jednom u 10 godina i nastane totalni kolaps. U Sarajevu sve funkcioniše najnormalnije. I u Sarajevu je prelijepo. Danas mi je od autobuske do kuće trebalo čitavih sat vremena, ako ne i više. Inače dođem za nekih 20min. Ne znam da hodam po snijegu i koliko god da sam oprezna i koliko god polako idem, ponekad i padnem ko kanta. So sexy.
Danas razmišljam kako bi bilo fino imati nekoga s kim se možeš valjati po snijegu i smijati do suza. A sve nešto ozbiljno, uštogljeno, dosadno. Ali nisam tužna večeras. Nekako mi je baš lijepo. Samo mi fali taj neko.
Danas je godina kako sam prekinula s Nerminom. Godina kako radim u pekari. Ali lijepo je. Snijeg je lijep.

01.12.2017.

To be or not to be

Voda u plućima-strašno ili preživjet će? Čim sam došla kući dočekaše me s tim da je tatin najbolji prijatelj bolestan. Jako dobar čovjek. A njih dvojica su toliko slični da me to pomalo i plaši. Obojica operisala i žuč i pucali im čirevi, obojica oženili ženu druge nacionalnosti, obojica izgubila sinove u ratu i poslije toga dobili dijete. Obojica bila u Bingu kao gost igrači u razmaku od dvije sedmice i obojica osvojila isti iznos. Slučajnosti? Vjerovatno. Sutra trebamo u posjetu, ovi moji će se nakrkat leksiliuma, ja ne smijem, vozim. I kako da ostanem sabrana tamo pored njegove žene i djece. Fuj. Bolje da nisam dolazila ovaj vikend.

30.11.2017.

😎

Večeras sam samo sretna što mi je ispit koji je trebao biti u petak pomjeren za idući četvrtak. Takla nisam, sad hoću sigurno! Leđa me bole od teretane i body sculptinga, al kad hoćeš da jedeš ko krmača sad trpi. I to je to. Život je lijep.
A da. Razmišljam opet da dam otkaz u pekari. S cimerkom dijelim letke, mogla bih da radim ono što akrobata radi i plus vidjela sam da u cinemacityju mogu da se prijavim za blagajnu ili cijepanje ulaznica. Eh ovo treće me zanima šta i kako. Da mi je znati koliko se radi i šta se radi. Najbitnije mi je da mogu stići na faks. Ne znam kako drugačije da saznam nego kad odem u kino da pitam one što cijepaju ulaznice - Hej, koliko sati radiš, jel radiš svaki dan, svako drugi, treći, peti i koliko te plaćaju?
Ne mogu više ove pekare, tj. noćne smjene. Stvarno ne mogu.. A moram do maja.

28.11.2017.

traži se dečko


Danas sam se živa polomila. Teretana u 6.30 jutros pa sastanak u SOSu u 12 pa teretana opet u 17h. Umrla! Sreća pa sam ugrabila dva sata da odspavam između SOSa i teretane. Jedva se dovukla kući poslije ovog drugog treninga. Još ženska kaže-Sreća vaša pa sam u ciklusu, ne mogu vam ništa. WTF? Ovako ti izgleda trening kad si u ciklusu? Znate ono kad vam se oči znoje. Dobro ne baš oči, kapci. Dakle. Umrla. Nego da vam pričam za onu moju, nazovi prijateljicu što se naljutila bezveze.
Očito joj frajer znači više nego što priča. Ili jednostavno voli da je tu za nju iako ona non stop ponavalja da ga ne želi. Rekla mi je da ne možemo kod nje doći jer ide u Mostar taj dan (jučer). I onda je pisala takve nebuloze da sam joj na zadnju poruku zadala seen. Nemam namjeru da se izvinjavam za nešto što nisam uradila, niti da se pravdam osobi koja misli da se svijet okreće oko nje.
Anyway, sinoć objavljuje story iz Argelinija (Sarajevo), jutros je u Visokom. Dakle, nije otišla kući. Nema veze hajde. Ali što ne skupiš muda odmah i ne kažeš-Ne želim da dolazite, naljutila si me.. ili šta ja znam. Mada opet, taj njen razlog zbog kojeg se naljutila nema smisla! Mislim da je ljubomorna jer je momak stvarno više pričao sa mnom nego sa njom tu veče i očito je i ona skontala da tu ima nešto. Ali opet nije način da se naljutiš bezveze. Ako ti smeta, reci, smeta mi. Još uvijek mi nešto znači i eto. Ova cijela situacija je tako hinjski s njene strane da mi dođe da joj stučem glavu o kamen. But, show must go on. Idemo dalje. Da je bilo nešto, valjda bi on sam imao muda da se javi. Ne javlja se. Idemo po novu žrtvu :P
A tek ova moja cimerka. Piiih. Došla u nedjelju iz Mostara, sad mi kaže ide sutra opet kući. Super je to kad voliš kuću. Vjerovatno bih i ja išla češće da volim. Ali ne volim, niti imam vremena. Ići ću u utorak, opet zato što moram. Ne zato što volim. Volim da budem u Sarajevu. A da vam pravo kažem, baš bih htjela da nađem nekog momčića ovdje. Da imam s kim šetati noću kad nema nigdje nikoga, da me najede snijega, da plešemo na kiši. hahahaha ok, gledam previše romantičnih filmova i čitam previše romantičnih knjiga. Eto sama sam za vikend. Taman da završim Mir Jam-Greh njene mame. Čula sam da je serija katastrofa. Knjiga uopšte nije loša.
Toliko. Laku noć :)

27.11.2017.

Šmrc..

U petak se mi dogovorimo da ćemo se naći kod nje, da joj vidimo novi stan (mama kupila) i utanačimo vrijeme i sve i ja kontam super, eto prilike da još jednom popričam s njim da vidim jesam li umislila il fakat ima nešto. Međutim, mi smo se na toj šiši u petak zezali i ja kažem kako ona ide džaba kući taksijem, ne mora da plaća. On pita šta kako. Ona mene gleda ljutito i kaže mi da šutim, da ne pričam ništa. Inače to i ona priča bez problema, ali eto.. I ja ušutim. On navalio da mu se kaže, ja ništa. A ona me sve gleda i ponavlja moje ime. Ja kažem uredu je, neću ništa reći. I tako par puta. Žena luda skroz. I kroz 5 minuta ona sama ispriča sve. Kasnije smo se zezali, sve ok, vidimo se u ponedjeljak. Ja joj pišem večeras važi li dogovor za sutra, ona ljuta na mene. Hmmm.. Znači glumila je ostatak večeri. A inače je malo psiha zajebava. Nije mi žao što je ljuta, žao mi je što njega neću vidjeti. But okay, if it's meant to be..

26.11.2017.

J

I tako ja samo pišem o izlascima i nakvim momcima, o cimerki više ne smijem mada i nemam šta, okej smo. Ali kao da se više ništa ne dešava oko mene. Dešava se.
Svjesna sam i ja tog Mladića i te presude, ali šta tu ima da se naglaba? Ko ima imalo zdrave pameti svjestan je da se to govno trebalo zatvoriti davno i da će uvijek biti ljudi kojima će on biti heroj jer eto.. Nemaju čime da mislie. Pravda je kažu zadovoljena. Ja smatram da nije i da nikada ne može biti jer se ta djela poništiti ne mogu. Niko nikome ne može vratiti sina, brata, sestru, oca, majku.. Boli će biti iako se pozatvaraju sva ta gamad. Bol ostaje. Želja da ubiješ govno koje ti je oduzelo najmilijeg ostaje. I živiš. Nastavljaš. Jer tako treba. Jer ne može drugačije.

Nego da vam pričam malo o mojoj kolegici koja mi onomad reče da lažem i ostavi me ko posranu. Onoj koja napisa da nanin hljeb košta 1km (jedan kilometar). Svaki dan prolazim ispred ove pekare i baš danas ne prođem. Cijeli cjelcati dan stoji zastava premile nam države Bosne i Hercegovine okrenuta naopako. Dolazim na posao i gledam bruku na vratima. Odmah s vrata kažem da skidaju zastavu bolje da je nisu ni kačili. Gazda izlazi ljut, skida zastavu. Ova mala što je zakačila se smije. Šta ima veze?! Pa jebem te u brkove somovske šta nas uvijek brukaš. Ja uvijek mislim neko od njih je pogriješio - šiptari ljudi, može se desiti, a to ona radi. To vam je žena koja će se kleti djecom, a znate da vas laže. Žena koja priča kako joj fali jedan ispit do diplome, a piše po fb "sfe naj bolje".. Som.

U ponedjeljak imam ispit iz španskog. Večeras i sutra radim pa ću da štrebam, a toliko mi je mrsko. I toliko mi se stvari po glavi mota.. Da mi je da odmorim negdje dva tri dana na planini bez igdje ikoga, bez interneta, bez išta. Rodila bi se.


Stariji postovi

Javni dnevnik jedne pekarke
<< 12/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31